Matija / Wikimedia Commons / CC BY-SA 3.0

Студентски протест - краткотрајно памћење

Ректорка Универзитета у Београду данас се и званично вратила на своје радно место. Међутим, да ли су захтеви испуњени?

 25.9.2019.


Данас су студенти из Удружења „1 ид 5 милиона“ омогућили ректорки Универзитета у Београду да се после 12 дана блокаде Ректората врати на своје радно место. Народ је презадовољан, решени су сви захтеви младих људи који су се борили за добро свих студената. Међутим, да ли је баш све тако као што народ каже? Желим да вас унапред упозорим - следи један тренутно непопуларан текст о овој теми.

Како је почело?

Да се разумемо, као студент Универзитета у Београду подржавам ректорку у одлуци да се убрза решавање случаја „мали докторат“, све што је изјавила у последњих неколико дана је на месту и у оквиру њених овлашћења. Ништа друго није могла да обећа. Тачније, могла је али није и управо та чињеница показује да је последњих 12 дана била на висини задатка.

Ово није текст о ректорки, већ о студентима и њиховом ставу о плагијатима на Универзитету у Београду. Мислим на све студенте, не само на део студената који су чланови Удружења „1 од 5 милиона“. Да се вратим на почетак, 13. септембар 2019. године, дан када су студенти из поменутог удружења блокирали зграду Ректората. Као главни разлог блокаде је у први план истакнут захтев да Ректорат упути званичан захтев председници Владе Србије да разреши дужности Министра финансија Синишу Малог због плагијата. Други захтеви су: неодговорно понашање надлежних према образовању, пад Универзитета на Шангајској листи, ремећење наставне године због одржавања Универзијаде, недостатак литературе и немање просторија за одржавање наставе на неким факултетима. У међувремену је додат и захтев да ректорка осуди упад активиста владајуће политичке странке у зграду Ректората првог дана протеста.

Моје мишљење је да су многи професори већ доказали да је Мали плагирао рад и да се то не доводи у питање. Сада се само чека званична потврда и следећи корак је оставка министра. Ако се та оставка не деси, онда се јавља проблем. Али важно је да сачекамо одговор, не треба делати пре званичне потврде (ако већ говоримо о аутономији Универзитета).

Дани су пролазили, притисци су расли са многих страна, ректорка је преговарала са студентима, а народ је чекао и навијао. Многи су се присетили чувеног студентског протеста из Титиног периода, када се могла чути такође чувена реченица - студенти су у праву. Људи су повезали тај догађај из историје са овомиленијумским протестом студената, ваљда због тога што су се напокон појавили млади који желе да се боре за права студената. Народ вапи за младим активистима и потпуно их разумем. И у току тог навијања, стигла је вест да су 25. септембра преговори успели и да су кључеви враћени.

Шта је испуњено?

Ово је кључно питање, с обзиром на то да су многи заборавили због чега су се студенти окупили. Дакле, ректорка је званично рекла да споро решавање проблема „малог доктората“ урушава углед УБ. Али да ли је то одговор на почетни захтев студената да 'Ректорат упути званичан захтев председници Владе Србије да разреши дужности Министра финансија Синишу Малог због плагијата'? Није. Опет понављам, ректорка није могла да понуди друго решење зато што би такав потез изашао из оквира њене надлежности. Да ли то значи да су студенти пренаглили са својим захтевом? Да. Да ли то са друге стране значи да је ова блокада имала политичку позадину (нпр. прикупљање политичких поена)? Врло вероватно. Дакле, студенти су дошли како би добили један одговор, а завршили су блокаду добијањем потпуно другачијег одговора.

Зашто други студенти нису подржали протест?

Споменућу и остале студентске захтеве, али пре тога да одговорим на важно питање које су многи поставили на Интернету - зашто други студенти нису подржали колеге? Одговор је врло лак - студенти нису веровали својим колегама. Ово говорим као студент Универзитета у Београду, не неког другог српског универзитета. Разговарао сам са неколико студената који студирају на различитим факултетима и сви су потврдили да неће подржати овај протест зато што не верује студентима, цитирам: „који се баве политиком“. Студенти из Удружења „1 од 5 милиона“ су се означили као млади људи који желе промене, али који су доста активни на српској политичкој сцени. Младима је мука од политике. Млади не желе да дају подршку активостима које потенцијално имају политичку позадину, као што је то случај са овим удружењем.

Али и да занемаримо све ово што сам написао, убеђен сам да остали студенти нису подржали ову блокаду зато што се нису пронашли у овим захтевима. Шта је још испуњено од захтева? Обећано је да ће се решити проблем 'Универзијада', што је добро, подржавам. Студенти ће добити додатни испитни рок, ОК. Решиће се проблем недостатка литературе и простора на појединим факултетима. Кључно питање - на којим факултетима? Да ли то значи да ће Саобраћајни факултет напокон добити телекомуникациону лабораторију како би се побољшао квалитет студирања? Не знам, нису рекли на који факултет се односи захтев. Из искуства знам да студенти неће да протестују за туђе проблеме, па макар то био недостатак тоалет папира у факултетским тоалетима, да не помињем важнија питања. И да се надовежем на тему неучествовања студента у блокади - због чега Јелена Анасоновић, председница Удружења „1 од 5 милиона“ није дала подршку својим саборцима тако што би седела са њима 12 дана у згради Ректората? Не постоји фотографија из Ректората на Интернету на којој је и Анасоновићева(што не значи да заиста не постоји негде, одмах се ограђујем; могуће је да нисам пронашао фотографију).

Пад на Шангајској листи се провлачио само прва два дана блокаде. Ево, блокада је завршена, а ни речи о овој теми. И сада следи најважнији пропуштен захтев који се није нашао на листи захтева - да се „прочешљају“ докторати са свих факултета Универзитета у Београду. Зашто су овај захтев пропустили? Вероватно због тога што је ова блокада имала политичку позадину. Зашто се нису борили за пооштравање контроле свих завршних радова, са основних, мастер и докторских академских студија? Верујем да на то питање нећемо добити одговор.

Закључак?

Вама остављам могућност да сами донесете закључак.


Централни регистар фотографија и разгледница Србије
Претраживач културног наслеђа Србије