Интерконекција Београда и Приштине

 22.1.2017.


У јавности се доста разговарало о могућем додељивању позивног броја за Косово и Метохију, као и о самим детаљима дијалога између Београда и Приштине. Многи нису били сигурни да ли ће се то икада десити, да ли ћемо на тај начин признати независност Косова итд. Шта су чињенице?

После дугих разговора у Бриселу, 13. новембра 2016. године је постигнут коначан споразум између Београда и Приштине о телекомуникацијама (иначе, у ЕУ се уместо термина ’телекомуникације’ користи термин ’електронске комуникације’). Договорено је следеће:

  1. Међународна телекомуникациона унија ће доделити троцифрени позивни број Косову на захтев Србије;
  2. Регулаторна тела ће међусобно ускладити употребу фреквенцијског спектра како не би дошло до ометања приликом пружања сервиса;
  3. Формира се предузеће ДОО „МТС“ које ће имати пуну лиценцу за фиксну телефонију и привремену лиценцу за мобилну телефонију, а које ће бити регистровано у складу са косовским законима; имовина предузећа „Телеком Србија“ прелази у власништво предузећа „МТС“.

Пре него што наставим даље, желео бих само да наведем која су то регулаторна тела која се баве регулацијом у телекомуникацијама. У складу са тренутно важећим Законом о електронским комуникацијама који је на снази од 2010. године, Србија препознаје само једно регулаторно тело које делује на територији целе земље - Регулаторну агенцију за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ). Са друге стране, у складу са Законом о електронским комуникацијама из 2011. године, на Косову и Метохији делује Регуларни ауторитет за електронске и поштанске комуникације (РАЕПК); овај Закон је донела тренутна власт у Приштини. Иначе, UNMIK је још 2003. године (читај: пре него што је Косово прогласило независност) у свом регулаторном документу основао РАЕПК, под другим називом, а што Србија тада то није прихватила.

Лого регулаторних агенција РАТЕЛ и РАЕПК

Да се вратимо на позивни број - 15. децембра 2016. године Међународна телекомуникациона унија (ITU) је званично доделила троцифрени кôд земље Косову, на захтев Србије. У овом случају, Србија је затражила нови кôд земље за географску област, што је једино и могла да учини у складу са препорукама организације. На основу тога, Косово је, по угледу на Хонг Конг и Макао, добило позивни број 383, а РАЕПК надлежност по овом питању. У свим документима међународне организације, Косово је представљено као Косово*. Битно је нагласити да корисници не морају да додају 383/381 уколико позивају неки број на Косову/широј Србији, а да ће се сви позиви тарифирати као међуградски позиви. Занимљива је чињеница да ни Србија ни Косово још увек нису у својим Плановима нумерације навели да је Косову* додељен кôд земље 383 (српски и косовски документ).

Део из ITU-T E.164 (12/2016) додатка

Други део договора се односи на усклађивање фреквенцијског спектра. Обе регулаторне агенције су дужне да се међусобно договоре и ускладе документа која се односе на управљање фреквенцијским спектром. Овде се јавља проблем, због тога што Србија званично не препознаје РАЕПК ни у једном закону. Са ким онда РАТЕЛ треба да се договара? Да би се то десило, неминовна је промена неколико наших званичних докумената како би овај договор могао да се деси. Као резултат будућег договора, сигнал који се емитује на територији Централне Србије не сме да пређе административну линију (у документима ЕУ стоји реч ’границу’), а исто важи и за сигнал који се емитује на територији Косова - не сме доћи до међусобног ометања, што представља основно правило између две суседне државе (нпр. Србије и Хрватске). Ипак, исто правило важи и за Хонг Конг и Макао у односу на Кину а надлежност по овом питању имају регулаторно тело у Хонг Конгу и регулаторно тело у Макау (не кинеско регулаторно тело).

Последњи део договора се односи на формирање предузећа ДОО „МТС“. Оно што у почетку преставља проблем је регистровање овог предузећа у складу са тренутно важећим законима на Косову. Моје виђење ове ситуације је следеће - Србија је основала предузеће на територији Косова у складу са косовским законима, а Србија ипак званично не признаје те законе. Чудно, зар не? МТС је добило пуну лиценцу за фиксну телефонију и привремену лиценцу за мобилну телефонију, што омогућава пружање сервиса корисницима у општинама са српском већином. Одличан резултат за становнике тих општина.

Покривеност 2G сигналом оператора МТС (преузето са: https://www.mts.rs/privatni/internet/mobilni-internet/mapa)

Ипак, поставља се следеће питање - уколико неки корисник из нпр. Грачанице жели да купи prepaid број код оператора МТС, који национални одредишни кôд (ми свакодневно користимо појам ’позивни број’) ће корисник добити? Да је картица купљена у Београду, корисник би добио број са 64 позивним бројем (064 XXX XX XX), али шта би добио у Грачаници? У Плану нумерације на Косову, кодови који се користе за мобилну телефонију су 44, 45 (оператор Вала), 43 и 49 (оператор ИПКО). Кôд 64 спада у оне кодове који тренутно нису у употреби. Нажалост, нисам успео да сазнам да ли је МТС добио свој позивни број на територији Косова. Са друге стране, кодови 43,44,45 и 49 нису дефинисани у српском Плану нумерације.

Покривеност 2G сигналом оператора МТС (преузето са: https://www.mts.rs/privatni/internet/mobilni-internet/mapa)

Ово је било укратко о резултатима споразума између Београда и Приштине. Какво је ваше мишљење по овом питању?


Централни регистар фотографија и разгледница Србије
Претраживач културног наслеђа Србије